Evropska unija nastoji smanjiti zavisnost od američkih platnih giganata Visa i Mastercard, ali taj proces izaziva nesuglasice između Evropske centralne banke (ECB) i finansijskog sektora, što usporava izgradnju domaćeg sistema plaćanja.
Pandemija COVID-19 ubrzala je prelazak na bezgotovinska plaćanja pa američke kompanije sada obrađuju gotovo dvije trećine kartičnih transakcija u eurozoni. Uz to, značajno su se proširili i servisi poput PayPala i Apple Paya, dok evropski kreatori politika sve više naglašavaju potrebu za platnim suverenitetom u kontekstu globalnih geopolitičkih napetosti, piše Reuters.
ECB planira uvesti digitalni euro do 2029. godine, online novčanik garantiran od ECB-a, ali operativno ga vode banke i privatne kompanije.
Cilj je stvoriti jedinstvenu platnu infrastrukturu u eurozoni. Međutim, banke izražavaju zabrinutost da bi klijenti mogli prebaciti dio sredstava iz komercijalnih banaka u sigurniji ECB novčanik, što bi smanjilo njihove prihode.
Kako bi ublažile rizik, banke razvijaju alternativne projekte. U srijedu se još 25 banaka, uključujući ABN Amro i Sabadell, pridružilo evropskom konzorciju koji planira lansirati kriptovalutu vezanu za euro.
Evropski parlament već tri godine odgađa donošenje zakona o digitalnom euru zbog neslaganja oko njegove tačne uloge. Pregovarač Fernando Navarrete izjavio je da očekuje konačno glasanje do kraja ljeta.
– Evropa se kreće ka platnom suverenitetu, ali izazov je uskladiti javne i privatne opcije bez dodatnih troškova za građane – rekao je.
ECB planira besplatno ponuditi infrastrukturu za digitalni euro i ograničiti naknade trgovcima, što bi privatnim sistemima moglo donijeti gubitke od osam do devet milijardi eura godišnje. Zbog toga se razmatra smanjenje naknada koje banka korisnika naplaćuje banci trgovca.
Zakonodavstvo će postaviti limit na individualne depozite u digitalnom euru, trenutno procijenjen na 3.000 eura, kako bi se spriječio veći odljev sredstava iz banaka. No, stručnjaci upozoravaju da paralelni sistemi povećavaju rizik od cyber napada i tehničkih kvarova.
Bivši visoki zvaničnik ECB-a Ulrich Bindseil ocijenio je ograničenje kao ozbiljan poraz, naglasivši da bi komercijalni novac trebao biti podređen centralnom bankarskom novcu, a ne obratno.
