Dok čelnici Evropske unije pozivaju članice na jedinstvenu strategiju i ubrzano vakcinisanje, visoka stopa zaraze, spora imunizacija, ali i problem zemalja Zapadnog Balkana koje se muče s nabavkom doza, polako ubijaju nade da će mjere zabrane uvedene širom Evrope uskoro biti ukinute, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocjenu svjetskih medija.
Stopa infekcija i smrtnih slučajeva su i dalje visoke u većem dijelu Evrope, dok se kampanja vakcinisanja odvija toliko sporo da je malo vjerovatno da će se imunitet većine postići do jeseni, što je za stotine miliona Evropljana naznaka sumorne 2021, ukazuje Wall Street Journal.
Kako od COVID-19 u EU svakodnevno umire između 3.000 i 4.000 ljudi i dok raste strah od zaraznijeg soja korona virusa, vlade zemalja članica su proteklih sedmica produžavale i pooštravale mjere zabrane poput uvođenja policijskog sata, učenja na daljinu ili zatvaranja restorana.
Evropske vlasti su krajem 2020. obećale da će masovno vakcinisanje uskoro okončati pandemiju, ali, dodaje Wall Street Journal, zemlje još nisu pokrenule velike kampanje imunizacije.
Do sada je vakcinisan samo dio evropskog stanovništva – mnogi od njih zdravstveni radnici. Kritičari smatraju da je izvršna vlast EU, kojoj su zemlje članice povjerile zadatak kupovine vakcina loše obavila posao.
Evropska unija, s oko 450 miliona stanovnika, naručila je 300 miliona doza vakcina koje su razvili Pfizer and BioNTech. Ta količina, za koju se očekuje da će biti isporučena negdje na jesen, dovoljna je za 150 miliona ljudi, jer su za vakcinisanje potrebne dvije doze. Unija sada pregovara o narudžbi još 300 miliona doza, koje bi mogle biti dostupne krajem godine.
Evropska unija pozvala je članice da ubrzaju vakcinisanje protiv COVID-19 kako bi osigurale da se najmanje 80 odsto najugroženijih ljudi na virus – medicinskih radnika i starijih od 80 godina – vakciniše do marta, piše Associated Press.
U neobavezujućim preporukama objavljenim u utorak, Evropska komisija takođe je pozvala 27 članica EU da ubrzaju uvođenje vakcinisanja tako da se 70 posto odrasle populacije u cijeloj uniji vakciniše do kraja ljeta.
EU je, napominje AP, zaključila šest ugovora o vakcinama za više od dvije milijarde doza, s Modernom, AstraZenecom Sanofi – GSK Janssen farmaceutikom, Pfizer-BioNTech i CureVacom. Ali su samo vakcine Pfizer-BioNTech i Moderna dosad odobrene za upotrebu u Uniji, što je dovoljno za vakcinisanje 380 miliona ljudi, odnosno više od 80 odsto ukupne populacije.
Nakon što je veći dio januara prošao u postepenom uvođenju vakcinisanja, Evropska komisija je ove sedmice povećala uloge pozivajući članice da se ujedine i usklade svoje strategije vakcinacije, ukazuje Politico, dodajući da je Komisija predložila stroge medicinske potvrde o vakcinaciji čime bi mogla “otvoriti vrata” za mogućnost putovanja unutar Unije.
Ali, naglašava Politico, iako je preporuka Komisije da se u svim zemljama vakciniše 80 posto zdravstvenih radnika i starijih osoba, Brisel nema ovlaštenje da kaže državama šta konkretno treba da učine.
Strategija vakcinacije, koja je Komisiji omogućila da osigura vakcine u ime zemalja EU, bila je test bez presedana. Ali sve češće kritike o nagodbama za vakcine i izveštaji o zemljama koje same sklapaju ugovore prete da je potkopaju.
Sljedeći veliki trenutak u borbi EU za zdravstvenu koordinaciju je samit na kojem će čelnici Unije raspravljati hoće li primeniti potvrde o vakcinisanju na nivou cele EU kako bi građanima omogućili da ponovo putuju. Ideju su, dodaje Politico, predložile i podržale zemlje zavisne od turizma poput Grčke i Portugala, ali se Francuska tome odlučno protivila.
Uprkos kritikama zbog sporog uvodjenja vakcinacije u brojnim državama članicama EU, kampanja vakcinacije unutar Unije, kao i u Švicarskoj i Velikoj Britaniji, uveliko su toku. Ali, zemlje s nižim prihodima u evropskom susedstvu zaostaju, ističe televizijski kanal Euronews.
Brisel se obavezao da će pružiti pomoć, posebno zemljama Zapadnog Balkana koje pokušavaju da uđu u EU, a sve one, naglašava Euro News, prijavljene su u CoVax, globalni program za vakcinaciju u svim zemljama bez obzira na njihovu platežnu sposobnost.
Oslanjanje samo na CoVay pružit će, prema samoj shemi, u najboljem slučaju osiguranje samo 20 odsto imunizacije stanovništva zemlje do kraja godine.
Državama Zapadnog Balkana već je obećan zajam od 70 miliona eura za učešće u vakcinaciji. To bi, naglašava Euro News, djelovalo kao neka vrsta mosta, između sadašnjeg trenutka i onog kada preko CoVaxa počne isporuka doza u partnerske zemlje. Međutim, ova shema EU još je u fazi izrade, pa detalje o tome kako će zemlje van EU doći do zaliha vakcina tek treba vidjeti.
Srbija je prva država Zapadnog Balkana koja je počela s vakcinacijom još i prije EU. Više od 20.000 državljana Srbije primilo je vakcinu, a za vikend je zemlja dobila pošiljku od milion doza kineskog Sinofarma.
Kosovo je osiguralo 500.000 doza od Pfizera i prve doze očekuju se u februaru. Albanija ima dogovor za isti iznos, dok BiH i ostali očekuju prve doze putem Covaxa u aprilu.
