Američke federalne rezerve s ciljem obuzdavanja inflacije, povećale su referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena. Za sada je neizvjesno da li će ih u tome pratiti, za nas mnogo važnija, Evropska centralna banka. Mišljenja ekonomista su da bi rast kamata prouzročio niz negativnih efekata za privrednike i građane. Iz Udruženja banaka poručuju da kamatne stope neće rasti ni u EU niti u našoj zemlji, iako bi se to po svim ekonomskim parametrima trebalo desiti, budući da je  je inflacija premašila pet procenata s tendencijom da se udvostruči. Rast cijena energenata i sirovina, uz galopirajuću inflaciju, doveli su do toga da privrednici u ovom trenutku znatno skuplje plaćaju svu robu nego ranije. Zbog toga su prinuđeni na nova zaduženja kod banaka i svako povećanje kamata bio bi dodatni udarac. Mišljenja ekonomista da li će doći do povećanja kamata su podijeljena. Ono u čemu se slažu je da bi to prouzrokovalo niz negativnih efekata za privrednike i građane. Prema podacima Centralne banke BiH ukupni plasirani krediti građanima na početku ove godine iznosili su više od 10 milijardi KM. Unatoč krizi, depoziti stanovništva nikada nisu bili veći. Trenutno su blizu 15 milijardi maraka. U Agenciji za bankarstvo su mišljenja da vodeće centralne banke, kao što je i Evropska centralna banka, ne mogu poduzimati radikalne poteze, jer bi time dodatno umanjili šansu za održiv rast ekonomija unutar euro-zone i Evropske unije. I u tim okolnostima se ne očekuje značajan rast kamatnih stopa koji bi se prelio na naše tržište, kao rezultat tih dešavanja unutar ili izvan Evropske unije, navode u Agenciji za bankarstvo.