Oporavak privrede u BiH očekuje se tek 2022. godine

Snažan pad ekonomske aktivnosti obilježio je ekonomiju u BiH u prošloj godini a to će se i u ovoj osjetiti u svim sektorima društva i ekonomije, smatraju stručnjaci. Optimistične prognoze pokazuju da značajnijeg rasta ekonomije neće biti do 2022. a do tada će posljedice ekonomskog pada, koje su prema prognozama u protekloj godini od četiri do pet posto, imati snažan efekat i u ovoj godini.

Prema definiciji, recesijom se smatra pad privrede tokom dva uzastopna kvartala, a depresijom, ukoliko ovaj pad traje duže od tog perioda. S obzirom da BiH bilježi pad već treći kvartal, ekonomisti tvrde da je pred nama teška godina. Sve je to posljedica pogrešnog vođenja ekonomske politike, kaže ekonomistica Svetlana Cenić.

– Stalno su se pominjali neki reformski procesi, nikad ništa nije urađeno, a i u prošloj godini smo završili sa 5,5 posto padom industrijske proizvodnje – naglašava Cenić.

Prognoze nisu dobre ni za ovu godinu, jer se pad očekuje i do kraja godine, od sektora transporta, industrijske proizvodnje, pada prometa u maloprodaji. Prihodi od indirektnih poreza u 2020. su za 9,4 posto manji u odnosu na 2019. godinu, a razlog je manji uvoz.

– Kada je u pitanju uvoz, uvezli smo robe u vrijednosti od 17,2 mlr KM u 2020. godini i to je za 13,4 posto manje u odnosu na robe koje smo uvezli u 2019. godini – napominje Ratko Kovačević, portparol UIO BiH.

Došlo je i do pada naplate PDV-a u unutrašnjem prometu, kao i ukupnog smanjenja potrošnje. BiH po najoptimističnijim prognozama, može očekivati nivo privrede iz 2019. godine, tek za dvije godine. Da bi se to ostvarilo, potrebna je podrška najpogođenijim sektorima ekonomije u BiH, posebno privatnom. Svetlana Cenić kaže da je BiH već godinama na dnu, što pokazuju podaci iz 2019. kada je zabilježen najniži standard. Cenić podsjeća da je BiH zvanično najsiromašnija zemlja u Evropi.

– Odnosno zemlja koja najmanje troši i ima najniži standard u Evropi. Takvi smo ušli u pandemiju, a podaci se samo „šminkaju“ – dodaje Cenić.

BiH u novu je godinu ušla sa starim pregovorima o aranžmanu sa MMF-om od 750 miliona eura, koji su prekinuti krajem prošle godine zbog protivljenja iz Republike Srpske. Uslovi MMF-a su da se pri Centralnoj banci BiH obezbjedi registar računa za fizička lica, da se uredi pitanje elektronskog potpisa i da se ispostavi Fond finansijske stabilnosti pri Agenciji za osiguranje depozita.