Porodice žrtava masakra na tuzlanskoj Kapiji

Na današnji dan 1995. godine u centru Tuzle je ugašen 71 mladi život u centru Tuzle. Te noći ljekari su u ratnim uslovima zbrinuli oko 200 ranjenih. Ni dvadesetšest godina kasnije još niko nije odgovarao za ovaj masakr.   A porodice i građani osjećaju veliki gubitak zbog izgubljene mladosti. Najmlađa žrtva, Sandro Kalesić imao je dvije i po godine. Većina žrtava bili su tinejdžeri.                                                                                                                              “Kažem mužu daj da legnem pored nje samo da je zagrlim. Prespavala bih pored nje”, rekla je Nedžiba Memić.                                                                                                           Majčina bol nije ne prolazi ni 26 godina poslije masakra na tuzlanskoj Kapiji. Nedžibina kći Edisa je kobne večeri izašla s prijateljicom i nije se vratila. Njen život je nasilno prekinut 25. maja 1995 godine kada je imala 19 godina. Granata je ispaljena s Ozrena u 20 sati i 55 minuta.  “Ja sam zvala, vikala u 9 sati, ali niko se ne javlja. Pođem upaliti TV- ne daju mi. Trpaju mi tablete. Odmah sam je vidjela. Prepoznala sam je po garderobi”, prisjeća se Nedžiba.                                                                                                                         Fahra Hasanović je izgubila dva sina, od 20 i 24 godine. Jasmin je ubijen u 1993. u Srebrenici, a Senad 1995. g. u Tuzli. Pred smrt je pisao majci koja je bila u Srebrenici pisao kako je poželio njihovu kuću i avliju. Želio je još jednom da ih vidi. Ta želja nije ostvarena.Bol za prvim sinom je bila tolika da joj za drugog nisu smjeli ni reći. Za Senadovu smrt majka je saznala tek sedam dana kasnije. Na Kapiji je ubijena 71 mlada osoba, a oko 200 ih ranjeno. Admir Ikinić je imao 18 godina kada je bio ranjen. Nije očekivao da će tako završiti izlazak s drugovima, srednjoškolcima. I danas ga muče posljedice: “Sjećam se tog 25. maja. Poslije 10-tak kišnih dana osvanuo je lijep i sunčan dan. Izašao sam s drugovima. Kad je pala granata njih 5 je poginulo  pored mene, a nas pet je bilo teško ranjeno”.                              Zbog zločina na tuzlanskoj Kapiji Sud BiH pravosnažno je osudio Novaka Đukića na 20 godina zatvora, ali i dalje se slobodno kreće u Srbiji. Nedžiba Memić je ogorčena: “Pravde nema. Pustiše ga. On se šeta po Beogradu. I šta sad? Ja bih optužila onog ko ga je pustio. Zatvorila ga u zatvor”.                                                                                                          “E sad je na pravosuđu. Imaju sporazumi. Ne mogu kriminalci i ratni zločinci mijenjati države kako oni misle da mogu. Ako si napravio kriminal. Moraš odgovarati”.                                     I ne samo on . Trebaju i svi ostali da odgovaraju. Čitava ta jedinica. Svi su učestvovali zajedno”, dodao je Admir Ikinić.                                                                                          Iz Unije civilnih žrtava rata i porodica civilnih žrtava rata TK kažu da država nije učinila dovoljno i im je sve vrijeme nedostajala stručna pravna pomoć. Oko 300 koje su tužile RS za ubistva civila na kraju su morale su platiti odštetu RS, po 5-6 000 KM. Nadaju se da će od ove godine doći do promjene.                                                                                               “To je sramota šta se radi. Nemamo stručnu pravnu pomoć. Uslovi rada Unije su teški. Sad je konačno premijer TK poduzeo mnoge aktivnosti sa uključi Uniju civilnih žrtava u rad Vlade i ja sam zahvalan”, rekao je predsjednik UO Unije civilnih žrtava rata i porodica civilnih žrtava rata TK rekao je  Ramiz Suljkanović.                                                                                    Delegacije Skupštine TK, Kantonalne vlade, vojske, policije, javnih ustanova i udruženja , zajedno sa porodicama, odale su počast žrtvama i položile cvijeće u Aleji mladosti na Slanoj banji u Tuzli.